Krademo vreme

Krademo vreme
osmesima,
krademo ga
prsima,
pogledima.
Krademo vreme
sve dok iz zamagljeng
pogleda
ne ode i zadnji voz,
sve dok sa ceste usamljene
ne iscuri i zadnji korak.

Leto

Jedna zora na moru,
ljubav
lice uz lice prislanja.
U gradu čežnje
nema galebova,
u gradu čežnje
tvoje srce u pismu.

Faraon

Njegovo sam kraljevstvo.
Moje grudi, nabubreli,
pupoljci noći.
Obavija me postelja njegovih ruku,
kiše i latica cveća.
Dok gradovi tonu u pustinje,
zore mirišu na ljubav.
Radjam se ponovo,
iz njegovih nedara,
iz njegovih misli.
Dok žene pustinje čekaju
da prodju oluje,
zore miriču na ljubav.

Veo po veo

Veo po veo,
dan po dan,
možda ćeš i dopreti do mene!