Srbija spava

Strašne sablasti stižu Srbijom.
Srbija sluti sotonine stope smrad.
Srbija, sapeta, saterana,
Slepilom sluđena, sustaje.
Sveti stihotvorci svečano
Sastaju se svakoga sata,
Slušajući sirene, strpljivo
Smišljaju sledeće stihove.
Slabovidi starci sanjaju svoj svet.
Sestre srpkinje skupljaju snopove sena.
Sve se slaže,
Snopovi, sirene, smrt…
Sve sem same Srbije.
Samo srpski sinovi spavaju,
Sanjaju slobodu.

Sirova snaga sputava svest
Satrapi sinji stogovima se slažu
Stihija se strašna sa stena spušta
Slavske sveće sablasno sjaje
Seljak sačekuje stado svoje
Sveci silaze sa starih slika
Strgnite sve sa sebe sinovi Srpski
Spasavajte seme svoje
Seme Srpsko sazreva silno
Sve se slaže
Sve sem same Srbije
Samo Srbija spokojno spava
Samo se Srpstvo sebe stidi
Samo Srbija sanja slobodu
Spavaj Srbijo… Spavaj… Spavaj…!!!

…

Reka sjaji bistrija od suze
Oči para čistotom do bola
U njoj rone sve pesničke muze
Grle svoju sestru po lepoti
Što se kupa devičanski gola
Vile vodne lepotom sramoti
Neće biti što već bilo nije
Kakvu tajnu ova voda krije

A kad deva iziđe iz vode
Cakle joj se od miline oči
Sunce sebi uzima slobode
Da joj vatrom po dojkama plazi
Nogom belom na obalu kroči
Milo zemlji što je ona gazi.
Neće biti što već bilo nije
Kakvu tajnu ovo telo krije.

Tužne vrbe razastiru grane
Češkaju je po leđima meko
Piju kapi slatkaste i slane
Trava raste da joj bude bliže
Ruke pruža da dohvati preko
Gde god krene neminovno stiže.
Neće biti što već bilo nije
Kakvu tajnu ova šuma krije.

Svako svetlo izvire iz tame
Pa ga tama čeka na vrhuncu
Nema svetla do lepote same
Sve što pliva vapi za životom
Sve što živi kreće se ka suncu
Kad umire žudi za lepotom
Neće biti što već bilo nije
Svako zrno jednu tajnu krije.