Sergej Zaporožac

Put

Kada budeš razmišljala o meni,
podigni ka nebu glavu,
videćeš beskonačni nebeski svod
i na njemu jedno ogromno plavetnilo,
koje podseća na jednu izgubljenu misao,
koja luta po tom spektru izmešanih boja,
ne bi li se našla ili susrela sa tvojom tišinom.

Otvoriš li kapije sopstvenosti,
videćeš jednu kulu zagonetne visine
na čiji vrh se dolazi čarobnim putem.
Putem dobra i zla, putem svetlosti i tame,
putem mudrosti, putem kojim ćeš hodati.

Zakoračaj neosetno i lako.
Putuj neumarajući ličnost
od stalne neprijateljske okrutnosti
i odbojnosti,
jer samo tako možeš videti svetlost vrha,
svetlost visine, svetlost kule.

Budeš li se odvažila na tom putu,
nestaćeš kao zvezda padalica na nebeskom svodu,
koja se nikada više ne vraća.
Ali ako hodaš u tišini,
tumarajući, putem duhovnosti,
a pritom ostavljajući za sobom izazov,
približićeš se kraju borbe,
u kojoj dobijaš budućnost.

Nemoj se nikad upoređivati
sa zvezdom, jer onda možeš izgubiti
ono što te čini ličnom i posebnom.

2001. Kosovska Mitrovica

Nespokoj

Pre nego što odlučiš
da se vratiš u užegli nespokoj
čije te lažljive usne vraćaju u život,
razmisli…
Da si ptica krila bi ti
bila isuviše teška
da te ponesu u poznatu ti neizvesnost.
Da si belutak, voda bi te
prevrtala čas na jednu, čas na drugu stranu,
a ti ni na jednoj ne bi zaspala.
Načiniš li prvi korak
rizikuješ da bude i poslednji.
Pre nego što odlučiš
da se vratiš…
Ne žuri u nove nepovratnice
možda tamo i nemaš kome.

2002. Kosovska Mitrovica