Dok je tako sporo šetao mokrim ulicama,
nije čak ni primećivao nju,
tako okrutnu, kako prolazi kroz njegove puteve,
kroz njegove prste, skoro ljubičaste,
njegovu kosu ućebanu od tišine.

NASTAVAK u knjizi

Hoću da se smejem,
kao nekad kad nisam znala šta je strah.
Haću ruke da grejem
u nedrima tvojim, dok mi lice miluje tvoj dah.

Neću lažno šaputanje,
kao što je lažan i ovaj svet u kome živim.
Neću dugo lutanje,
ni tebe proroče, pred kojim se nesvesno divim.

Lutam stazom bespuća,
kao izgubljeni brod, na pučini bez svetionika.
Tražim kolibu od pruća,
miris vatre sa ognjišta, na zidu ikonu dečjeg lika.

Plaše me vetrovi rata,
kao grešnika u samrtnom ropcu, susret sa Bogom.
Plaše me zatvorena vrata,
kao tebe anđele, nečastivom da staneš robom.

Zašto plačem u tami,
dok se zver kao klupko oko mene mota?
Zašto me pogled mami,
u izgubljeno carstvo, skriveno iza tuđeg plota?

Gde su moji ideali,
koje sam snila u blaženom miru sreće?
Gde smo na ispitu pali,
ko nam stazu obasu trnjem, po kojoj je raslo cveće?

Ko je srušio snove
u jednom danu, u trenu probuđene mladosti?
Ko me kroz noć zove,
s mirisom tuge i neke davno izgubljene radosti?

Ma, samo ćuti i pusti da
bar jednom, ovu bol preživim.
Ti zaista mnogo brbljaš,
za nekoga ko nepostoji!
Ima jedan tren, namerni, zao,
dođe olujno, kad svi snovi umru.

NASTAVAK u knjizi

Sanjala sam opet,
delo koje stvarnost beše,
u sutonu samo meni prizivanom,
za namešteno viđenje.

NASTAVAK u knjizi

Ti si bila dvolika.
Ostavila si mi urezane u sećanje
neke pametne citate i dala iluziju da ipak postoje pravi ljudi.
Lažnu iluziju, lažni stvore.

NASTAVAK u knjizi

Ako ti kažem da te ludo volim
i žar uzimaću rukama golim,
ja sam anđeo oni su zli,
ne, ne veruj mi.

Da ću ti zvezde skinuti s neba,
u ognju pakla goreti ako treba,
da si mi sve, sve na svetu ti,
ne, ne veruj mi.

Ako ti kažem da si u mislima mojim
i da bez tebe života se bojim,
princ za mene, ti si jedini,
ne, ne veruj mi.

Da te čekam sama u kasne sate
i da moje srce kuca samo za te,
ja sam svetica oni su zalutali,
ne, ne veruj mi.

Ako ti kažem da ću preplivati more,
snagom ljubavi porušiću gore,
biti robinja ako želiš ti,
ne, ne veruj mi.

Da ću zbog tebe po trnju gaziti bosa,
piti vodu jutarnjih rosa,
da su na mojoj strani bogovi,
ne, ne veruj mi.

(večitim ljubavnicima, laži i istini)

Videla sam tvoju senku ličnosti
i ti si bila u redu za neku budućnost.
Sad ti je teška svaka reč ili pokret,
promenila si stav, više ti početni lik
nije ni od srebra, a kamoli zlata.

NASTAVAK u knjizi

Nije postojao niko u mom životu
ni jedna iskra,
koja bi povela svemir u meni.
Tražio sam te
i ti si postala.

NASTAVAK u knjizi

Ono što osećam ja,
dok me maziš kratkim prstima,
usne, pa obraze, jedan pa drugi.
Uvek lepo je, ali savest mi sudi.
Ono što imaš ti u prošlosti, u sadašnjosti
i ono što nećeš ispustiti ni u budoćnosti,
smeta mojoj savesti.

NASTAVAK u knjizi

Nagovorih te, na brze zamagljene draži.
Niti spozna moj lik,
niti svojim iskustvom
zaroni u moje duge noći bez sna.

NASTAVAK u knjizi