Blažena noći nevinoga greha,
gde se zatvara usnula pora,
uz odjeke razularenog smeha,
na licu ostaje urezana bora.

Anđeosko lice smeši se u tami,
orošenog čela pratim zvuk klavira,
vreli pogled sve me više mami,
dok usamljeni pevač staru pesmu svira.

Povetarac budi još pospane grane,
pogled mi prati treptaj poslednje zvezde,
na obzorju zora skoro će da svane,
usamljene senke mojom glavom jezde.

Ponori mračni dubokog beznađa,
duša kleta traži deo neba,
a oštar bol iz utrobe se rađa,
na stolu kora osušenog hleba.

San ko avet moje misli guši,
slana suza meki jastuk kvasi,
vreli dah je kao vetar suši,
tek rođeno polako se guši.

Hladni srsi telom mi gmižu,
lavež pasa košmare mi nosi,
dok anđeli senku straha dižu,
u daljini kosač neviđeno kosi.

(ona će nekad biti potpuna i dovršena)

Sve se dogodilo brže od svetlosti,
na raskošnom stablu mog života,
uz livadu punu zelene inspiracije
i trunke ožutele čežnje….

NASTAVAK u knjizi

Prošao je tek poneki dan,
prosto proletelo,
u mislima smo ostali izdani,
jer nismo voljeni.
Žudiš za snovima koji
vređaju moje pokrete.

NASTAVAK u knjizi

Srela sam te u snu,
na poslednjoj voznoj stanici.
Prvi pogled, ružan i nezgrapan,
kasnije si tako ružan
dobijao lepše boje.

NASTAVAK u knjizi

Smelo je stajao i gledao prizor,
iza veselog smeha koji je nudio usluge,
stajala je ličnost, mostruozno tužna.
Da, njoj je bilo jedva devetnaest.
Ruž na rubu čaše od jeftinog kristala,
Bordelski dim, svilena muzika uz butine.
One iste razmaknute tek toliko da
ostvare smisao cilja…
Donja usna na tom neobično lepom licu,
bila je oličje strastvenog ugriza.
Nekako, sve je pretilo da će uskoro fijasko!
Sparušeni perverznjak zamišljao je
svoju ćerku, ispod otmenog odela nazirao
se ženski veš i miris pudera…
Negde su krenuli, ona je krenula ka novcu,
on svojim perverzijama…
Zašto žena u crnom noćas izgleda tako sveto?

(talentovanom posmatraču

Jedne divne usnule noći,
dok si izvirao iz jezera tame,
zaboravila sam na tvoje oči i ostavila srce u blizini čame.

NASTAVAK u knjizi

Pusti me da uđem malo dublje,
ne zatvaraj vrata pred svakom mojom rečju.
Neću te povrediti,
to sam ja,
ona što se usudila pokucati na vrata.

NASTAVAK u knjizi

Negde predveče, kad prvi suton dođe,
dok se počnu igrati uspavanke,
javlja se sivilo, čudno.
Da li me to neko prati, u nečemu neznanom?
Da li to duhovi hode?

NASTAVAK u knjizi

Sad znam, da ti je neko napravio mesto
u jastuku, blizu srca mog.
Povuče se zavesa za kraj jednog dela
i mislim da će brzo i tvoji poroci u raj.
Ti si mi milija od leta
i tihih mirisa, sena usijanog od žege,
noćnog gunđanja jezika životinja.

NASTAVAK u knjizi

Uživam u voću zla, posuto mojom
realnošću, koje se podrugljivo smeje
i kosinom očnom posmatra.
Žalosno zar ne?

NASTAVAK u knjizi