Your reflection in the window spills,                                                                                                                                             The crowd of women you see that boldly stood,          I turn to and get it to cherish the illusion,                                                                                                                                   I still believe in you, no matter who i fool …

Feathers to resound i gutters,                                                                                                                                                            Pigeon wings swing slowly                                               His wing is the angle of your eye,                                                                                                                                                   Helen, with no character, in my soul lust and hell …

The pores feel your body perfume,                                                                                                                                                               Days of your indelible mark on my face,           Hlena, a woman who has nowhere,                                                                                                                           The coat, in the case, on the trip, seeking your little thing …

I love you without reflection in the mirror,                                                                                                                        Between the dream, half reality, and imaginary views       I feel that you are there, and spoils the picture,                                                                                                              Helen … dont stop, go to my side …

Su reflejo en la ventana de derrames,                                                                                La multitud de mujeres se ve que estaba con valentía,                                           Me vuelvo hacia y recibe a acariciar la ilusión,                                                    Todavía creo en usted, sin importar a quien tonto …

Las plumas de resonar en las canaletas,                                                                      Paloma alas swing lentamente,                                                                                            Su ala es el ángulo de su ojo,                                                                                        Ciervo con ningún personaje, en mi alma y deseo el infierno…

Los poros sentir tu perfume del cuerpo,                                                                      Días de su marca indeleble en mi cara,                                                                            Helen, una mujer en cualquier lugar que no,                                                                      El escudo, en el caso, en el viaje, en busca de su pequeña cosa …

Te amo sin reflejo en el espejo                                                                                                Entre el sueño, la realidad media, y puntos de vista imaginario,                              Creo que usted está allí, y estropea la imagen,                                                            Helen, posición… no, vaya a mi página …

Tvoj odraz se razliva u izlogu,
U gomili zena vidim da si smelo stala,
Okrecem se i shvatam da gajim iluziju,
Ja jos verujem u tebe, ma koja sam budala…

Perje se razlece po oluku,
Golub zamahuje krilima polako,
Njegovo krilo je ugao u tvom oku,
Jelena bez lika, u mojoj dusi zudnja i pakao…

U porama osecam parfem tvog tela,
Danima tvoj neizbrisiv trag na mom licu,
Jelena, zena koje nigde nema,
U kaputu, u koferu, na putovanju, trazim tvoju sitnicu…

Volim te bez odraza u ogledalu,
Izmedju sna, polu jave, i zamisljenog pogleda,
Osecam da si tu, i kvari se slika,
Jelena… ne zastajkuj, predji na moju stranu…

Promocija zbirki Melodija i Vremenska distanca odrzace se
31.10.2008, u amfiteatru Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici
s pocetkom u 18h

Poštovani prijatelji, koristim ovu priliku da Vas pozovem na promociju svojih dveju knjiga Melodija i Vremenska distanca, koja će se održati 31.10.2008. u 18h, u amfiteatruFilozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.

Jedna od vaše dve zbirke pesama počinje naslovom – Bes. Zašto nastupate tako prodornim i neženstvenim osećanjem u samom startu svoje knjige? -Zar bes ima pol? Iz zatvorenog, a pomahnitalog grotla inspiracije koja traži pravu reč na usnama pesnika, u stanju je da i mržnju ponudi čitaocu kao lek. Ohladjen od poetskog transa, supstrat se izvlači iz zagrljaja pesničke rime, on tu nije okovan polom. Nema ničeg što ga uslovljava, upravo je prodor njegov primarni cilj.

Sa ove vremenske distance posmatrano – u (tržišnoj) situaciji kada se poezija uopšte slabo prodaje i ceni- koliko je opravdano štampati dve knjige (Melodija i Vremenska distanca) u istoj godini? -Knjige nisu nastale istovremeno sa temporalne tačke gledišta, nisam imala nameru da ih pišem sa razlozima dokazivanja intelektualne superiornosti. Recimo da je u pitanju slučaj. Materijalni momenat je kako ste primetili izlišno komentarisati i kad pitate svakog ljubitelja i pisca poezije svatićete da mi to i nije bilo u prvom planu.

Koja od njih dve je ličnija a koja vam je draža i iz kojeg razloga? -Pesnik piše u magnovenju, a analitičar proznog oblika kazivanja piše o punoći doživljaja. Nije svojstveno pesniku da se favorizovanjem svojih radova pesničkih opredeljuje, i tako arbitrira o ukusu koji je lični. Lični ukus ne moze biti antagonistički po prirodi.

Da li postoji majka koja može da kaže ovo mi je dete draže?

Pratite li regionalnu (balkansku) pesničku scenu i imate li svoje favorite?
-Favorizujem trenutno u bilo kom pogledu, da li proznom ili poetskom, rumunske pisce. Konkretno Patrik Ziskind.

Vaša poetska dela su ukrašena vašim ilustracijama. Kako vi objašnjavate takav spoj poetskog i likovnog u vama? Koji deo, zapravo, dominira?
-Dominira poetsko bez dvoumljenja. Poznato je da je vizuelna umetnost poezija u pokretu, sto je najbolje demonstrirano u dokumentarnim filmovima o slikarstvu. Dozivljaj stiha na izvestan način je i doživljaj sna koji ima svoju vizuelnu sadržinu, iz takve simbioze nastaju moje najbolje pesme. Nažalost takvi trenutci su veoma retki, što govori i o tome da je i organski čovek još uvek zavistan od tela dok duša piše snove.

Vaša prva zbirka pesama je spletom okolnosti neobjavljenja do današnjeg dana. Recite nam nešto više o njoj… -Moja prva zbirka pesama pred objavljivanje ostala je u izdavačkoj kući Grigorije Božović u Prištini 1999. Spletom poznatih okolnosti morala sam da napustim Prištinu. Nažalost tada nije bilo mogućnosti za predaju kucane forme rukopisa. U pisanom formatu, sve je ostalo zatočeno bezpovratno. Verovatno kao svedočanstvo kome nije bilo sudjeno da ugleda svetlost dana. Možda jednog dana jedna od tih pesama zablista pod tudjim imenom. Nije li to jedan od razloga za bes?

Dobitnik ste priznanja za književnu nadu Krleža od Sveslovenskog književnog. Šta priznanje znači za vas? -Posle tri izdate i jedne izgubljene zbirke pesama, u medjuvremenu nastajali su eseji. Parcijalno i sa dubokom promišlju, potkrepljeni specifičnim idejama. Poštovaocima mog rada se to veoma dopalo, te sam stoga i nagradjena. Priznanja su zamka za lenje, a sjajan podsticaj za novo trošenje najdragocenije energije, koju samo pisci izdašno nude čtaocu.

Vaši planovi u 2008./2009. su…
-U 2008. u planu mi je pre svega diplomiranje na Filološkom fakultetu-Srpska književnost i srpski jezik. Nakon čega usledjuje intezivna potraga za stalnim zaposlenjem. Vezano za književno stvaralaštvo u planu za 2009. je izdavanje zbirke eseja pod nazivom Sindrom, nakon čega sledi izdavanje zbirki kratkih priča. Ono što definitivno sledi je faza proznog stvaralaštva, što ne znači da će moja pasija prema poeziji utihnuti. Uporedo amaterski ću upotpunjavati i svoje druge strasti prema fotografiji i slikarstvu, radeći naravno na usavršavanju.

intervju by Milan B. Popovic

Bes se razigrava, nedvosmisleno korenito jer je primetan u samom, doslovce uvodnom delu zbirke u borbi za i sa dušom. Iz krajnosti u krajnost, a orden, gle čuda, autorka, ne ište. Zamišljena nad sumnjivim moralom, možda, i devojke na kiši, ili, vas, dragi čitaoče, Ana Prodanović, iskreno, skoro filosofski, postaje, čak i kad ne upita. Ne podsećajući ni na koga, verovali ili ne, a sveteći se kroz prevaru i skrivene misli u samom snu, pa i na sudbinskoj javi, čudno podseća i čeka na Beograd noću, imajući ideal i hvatajući ga poput hobotnice, verovatno obema rukama. Znamo, samo je jedna prilika da se poezija sagleda i doživi, bez rizika da se krila polome, poput čaše nekog pića, kroz koje slomljen pogled ni monah više ne pruža. Ona neće umiranje, nekome, nikome, mada, u pesmi ništa nije nemoguće i svi mogu biti dovedeni u pitanje i osuđeni, sa svim svojim porazima i vetrovima nadanja koji nose, sve pred sobom. Reagujte, trenutno i refleksno, uz putujuća sećanja i svoja zakrpljena osećanja, dok upijate ovu pesničku knjigu. Ili će, nakon određene vremenske distance, ona sama, (k)upiti vas.
Milan B. Popović

Pesnički prvenac Ane Prodanović bez traga nestaje u ratnjim zbivanjima na Kosovu i Metohiji, u izdavačkoj kući Grigorije Božović. Druga zbirka pesama ove mlade penikinje pod nazivom “Izgubljeni” sa svojim simboličkim naslovom, kao žal za prerano izgubljenim pesničkim čedom, nagoveštava nove uspone i nadahnuća. Zgusnuti volumen pesničke vokacije veoma brzo rezultira dvema novim zbirkama: “Melodija” i “Vremenska distanca”. Povodom promocije dve nove zbirke, razgovarali smo sa pesnikinjom.Šta je za tebe poezija ako je život važniji od svega!?
Uvek sam osećala da je srce neka vrsta pesničkog zbega pred neverovatnim surovostima života, bez kojih ne bi postojala duhovna traganja i duševna iskušenja. Poezija je neprestani izvor i težnja ka Ikarovom letu, ka nemogućem, a nezaobilaznom ishodu svake avanture bez kraja. Kad je ljudski duh u pitanju zenit je suviše blizo.
U zbirci “Vremenska distanca” fenomen vremena postaje sjajna književna figura za prepoznavanje stvarnog književnog sadržaja ljudske duševnosti, kao posledice raznolikosti pesnikovog doživljaja života!
Nikakve distance nisu toliko strašne koliko vremenske. Kao pesnik vremenski prosto moram biti okrenuta svetu, prolaskom pored njega javljanjem tragičnih osećanja, nikad ne gasne želja da ga potpuno doživim, zaustavim, zgusnem. Svaka pesma je posebna kosmogonija, u njoj bez bola, uzdaha, starsti i prometejske vatre duha, ništa nije ostvarivo!
Zbirka “Melodija” stvara sliku o nedovoljnosti reči, da se izrazi bogato kontrapunktno slikanje života. Da li si ovaj smeli, formalni metod primenila toj pomalo teško uhvatljivoj sadržini?
Neprestano sam nastojala da neposrednost emocije dovedem do nauke “svaćenog srca”. Ovde vizuelizacija nije tipično ilustrovana, u pitanju je dodir sa zvukom pesme. Univerzalna moć pesničke saopštivosti poruke moguća je i uz pomoć nevidljivog muzičkog ritma. U vremenu bezčulnosti na čulima treba insistirati. Pored dve nove zbirke “Melodija” i “Vremenska distanca” upoznati smo i sa tvojim skromnim esejističkim opusom. Za esej si dobila nagradu “Krleža” od strane Sveslovenskog društva za mladu književnu nadu. Po mom mišljenju to je tvoj najveći favorit u budućem profesionalnom književnom radu. Lično sam zadivljen analitičkim bogatstvom.
Moj istraživački napor da esej postane dominantno teorisko interesovanje u književnom radu, ravnopravno konkuriše mojim neprolaznim interesovanjima za roman,kratkim pričama, poezijom… Mogu tek da nagovestim, da sam u formi eseja na pragu nekih pre svega sopstvenih, a potom i globalnih pronalaska. Uz vreme i obogaćenje, verovatno će dobiti oblik podstrekivanja ostalih književnika na istraživački rad.
Ne može da se preskočiti i tvoj slikarski talenat. Da li očekuješ da će slikarstvo izaći iz senke književnog talenta, i nastaviti samostalno da trasira puteve vizuelne lepote?
Slikarstvo je u mom životu bilo uvek više od dečijeg hobija! Ozbiljniji pokušaji su osujećeni nažalost diktatom drugim umetničkim planovima. Mada ko zna…

Ponovo nam gaze zemlju, zemlju mučenika,
zemlju naših predaka. Ponovo pravda pred
nepravdom izmiče, ponovo svetlost nestaje u tami.
A ti svete kojim si putem krenuo?
Da li nekom novom stranom sveta, gde nema mesta za sve?
Gde ćemo mi pod ovim nebeskim svodom.
Moramo li da mrzimo da bi bili shvaćeni?
Moramo li nasiljem do dobra?
Želimo da verujemo da još uvek postoji pravda
umesto nepravde, svetlost umesto tame.
Želimo da verujemo, da još uvek svete ideš pravim
putem i da ne postoji peta strana sveta.
Hoćemo dobrim do dobra.
Ljubavlju, a ne mržnjom da budemo shvaćeni.
Ne uzimajte nam dušu, ne dirajte zemlju, jer druge nemamo…
Iz iskopanih Simonidinih očiju u Gračanici
noćas su potekle krvave suze!
Krila Belog Anđela noćas su postala crna!
Ne dozvoli svete da krvave suze padnu na tvoje dlanove.
Da crna krila Anđela budu prekrivač
kojim će se pokrivati tvoja mladost.
Vi koji nemate svoju prošlost
ne krojite nama budućnost!
Vi koji srca nemate ne uzimajte naša!
Jednom, jednoga dana, svi ćemo istinom
izaći pred Boga… pitam se koja je tvoja istina svete?!

Stvorila sam život daleko od postojećeg, u kome je sve bilo snažnije,
drugačije i bolje od snova. Na prekretnici izmedju njega i svega ostalog,
stajao je osećaj slilčan pogledu divlje zveri koja lovi svoj plen.
I sve je to samo deo nepostojećih reči za ono što ne bih mogla opisati.
Bar kad bih pokušala…
Kao da se ugasilo čitavo jedno jutro, kao da nije doživelo dan.

Hiljadu poljubaca se ocrtavalo na njenim ramenima…

Pre vas bila je tama. Zauvek zarobljeno biće, kao da nije postojao spas.
Svet bezmalo apatičan i bled, pun lažnih ljudi. Sve je stajalo kao savršena
imitacija. Sa jedne strane život i njegovi pultovi, a iza praznina i scena
koja nestaje. Kao da se zuvek završavao dan istrajnosti tog sveta,
ili molim vas sačekajte…pauza je u toku.
Sa vama sve je počelo da traje beskrajno dugo.
Vi ste imali čaroliju. Čitajući dnevni list tog trenutka
sve je delovalo obično, kad najednom…